Kako lek zna gde te boli?

Sigurno vam se nekada desilo da vas zaboli glava pa popijete Brufen. Ili vas zaboli zub, leđa ili mišići nakon treninga, pa opet posegnete za istim lekom. Ali da li ste se ikada zapitali kako Brufen zna gde vas boli, kako “pronalazi” baš to mesto u organizmu?

Odgovor je zapravo veoma zanimljiv. Lek uopšte ne zna gde vas boli. On nema neku vrstu navigacije niti putuje kroz telo tražeći bolno mesto. Kada popijemo tabletu, ona se u želucu i crevima rastvara, a aktivna supstanca se apsorbuje u krvotok. Krv zatim raznosi lek po celom organizmu do svih tkiva i organa, a ne samo do mesta koje boli.

Pa zašto onda najviše deluje upravo tamo gde osećamo bol?

Kada dođe do povrede ili upale, ćelije na tom mestu počinju da stvaraju posebne hemijske supstance koje se zovu prostaglandini. Njihova uloga je da organizmu pošalju poruku da nešto nije u redu. Oni povećavaju osetljivost nervnih završetaka, zbog čega osećamo bol, ali istovremeno učestvuju i u nastanku drugih znakova upale kao što su crvenilo, otok i povišena temperatura.

Prostaglandine možemo zamisliti kao alarm ili sirenu. Kada negde nastane problem, sirena se uključuje i šalje signal mozgu da postoji povreda ili upala. Što je više prostaglandina, to je signal jači, a bol intenzivniji.

Međutim, prostaglandini ne mogu da nastanu sami od sebe. Za njihovo stvaranje potreban je enzim koji se naziva COX (ciklooksigenaza). Upravo na ovaj enzim deluje Brufen.

Brufen pripada grupi lekova koji se nazivaju nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL). Njegov zadatak je da blokira COX enzim. Kada se COX blokira, organizam proizvodi mnogo manje prostaglandina. To znači da alarm postaje tiši i sve manje signala o bolu stiže do mozga, pa bol postaje slabiji ili potpuno nestaje.

Dakle, Brufen ne “pronalazi” mesto bola. On jednostavno kruži organizmom, ali najviše efekta ima tamo gde se stvara najveća količina prostaglandina. Zato izgleda kao da lek tačno zna gde nas boli, iako se zapravo radi o jednom biohemijskom mehanizmu.

Pored toga što smanjuje bol, Brufen može da smanji i upalu, otok i povišenu telesnu temperaturu. Razlog je isti, svi ovi procesi u velikoj meri zavise od prostaglandina. Kada ih ima manje, organizam reaguje mirnije i simptomi se ublažavaju.

Važno je razumeti da Brufen uglavnom ne uklanja uzrok bola, već samo smanjuje njegov intenzitet. Ako vas boli zub zbog karijesa ili upale živca, lek će privremeno ublažiti bol, ali neće rešiti problem. Kada njegovo dejstvo prestane, bol se može vratiti jer uzrok i dalje postoji. Zato je kod dugotrajnih ili jakih bolova važno pronaći pravi uzrok i lečiti njega, a ne samo simptome.

Nakon što obavi svoje dejstvo, organizam postepeno razgrađuje lek. Otprilike dva sata nakon uzimanja koncentracija Brufena u krvi se prepolovi, a zatim se njegovi produkti uglavnom izlučuju putem urina. Zbog toga njegovo dejstvo traje ograničeno vreme i po potrebi se uzima nova doza, ali isključivo prema preporučenom rasporedu.

Iako se Brufen može kupiti bez recepta i mnogi ga smatraju potpuno bezopasnim, to ne znači da ga treba uzimati nekontrolisano.

Veće doze ili dugotrajna upotreba mogu da iritiraju želudac i povećaju rizik od čira i krvarenja. Takođe mogu opteretiti bubrege, naročito kod starijih osoba ili ljudi koji već imaju bolesti bubrega. Zato je veoma važno pridržavati se preporučene doze i ne uzimati lek duže nego što je potrebno bez saveta lekara ili farmaceuta.

Dakle, sledeći put kada popijete Brufen, setite se da on ne poseduje “mapu” vašeg tela i ne zna gde vas boli. Njegova efikasnost zasniva se na tome što blokira stvaranje prostaglandina, hemijskih glasnika, koji prenose informaciju o bolu i upali. Kada njih ima manje, mozak prima manje signala i bol se smanjuje. Upravo zbog toga izgleda kao da lek tačno zna gde treba da deluje, iako iza svega stoji precizna i fascinantna biohemija našeg organizma.